Činjenica je da skoro svi takmičari pred nastup osete neku pozitivnu tremu, dobropoznate „leptiriće u stomaku“ koji im, kako sami kažu, pomognu da tokom nastupa „polete“. Ima i onih kod kojih je ta trema izraženija i negativnija, onih koje nervoza, tj. „takmičarska anksioznost“ odvuče na dole. I pozitivna i negativna trema su sasvim prirodne i normalne reakcije našeg tela i psihe. Razlika je u tome što jedna ima pozitivan a druga negativan efekat na igru.
Kako nastaje negativna trema?
Možda ćete se iznenaditi tvrdnjom da negativnu tremu sportista stvorisam. Ako u vašem umu pred nastup postoje sledeće misli i očekivanja onda ste, budite sigurni, uradili sve da se negativna trema pojavi.
1. Formulisana su potpuno striktna očekivanja u vezi sa igrom i rezultatom (ne smem grešiti, moram uraditi to i to…). Po pravilu, kada su očekivanja striktna onda nam baš i ne ide onako kako smo očekivali i svako odstupanje nas čini nervoznijim i pojačava osećanje konfuznosti i bespomoćnosti, nagriza samopouzdanje.
Savet: Zamenite striktna očekivanja malim ciljevima koje možete prilagođavati situaciji u kojoj se budete našli tokom igre
2. Prepuštanje samopouzdanja slučaju – reaktivno samopouzdanje (ako ide dobro onda je i samopoudanje dobro a ako krene loše onda i samopoudanje nestaje). Samopouzdanje je vrhovni kvalitet u sportu. Stvara se tokom treninga, kroz unapređenje uspešnosti izvođenja. Par grešaka ili neuspelih udaraca ne bi trebalo da ga naruši. Kako se kaže „pravo samopouzdanje je otporno na greške“.
Savet: Učinite da samopouzdanje bude proaktivno. Bazirajte igru na udarcima u koje ste sigurni. Sigurnost u udarce unapređujte na treninzima. Ako krene dobro, pojačajte tempo. Ako krene lošije vratite se udarcima u koje ste najsigurniji.
3. Ponetost uzbuđenjem i atmosferom takmičenja (nekada zbog ponetosti uzbuđenjem pred vrlo važan turnir a posebno zbog dodatnog pritiska za dobrom igrom sportista propusti da u potpunosti uradi sve ono što čini rutinu zagrevanja i pripreme za nastup).
Savet: Ako zbog ponetosti atmosferom i prevelikom željom da date svoj maksimum ne uradite sve ono što treba uraditi nećete biti pripremljeni za igru. Čim primetite da uzbuđenje raste podsetite se koji je vaš cilj. Uradite sve ono što treba uraditi.
4. Unošenje dnevnih briga i/ili maštarija u sport (unošenje misli o onome što nam predstavlja tzv „dnevnu brigu“ narušava fokus na konkretne ciljeve i zadatke tokom igre. Pažnja može da odluta na obaveze u školi, devojku/momka, roditelje, drugove, provod…svako prepuštanje ovim mislima/brigama uzima od kvaliteta igre).
Savet: Uvežbajte da razdvojite dnevni život od sporta. Pred početak turnira „parkirajte“ sve one teme i misli koje nisu vezane za vašu igru.
5. Preterano razmišljanje o igri pre takmičenja (mnogi igrači, posebno oni koje zovemo perfekcionistima, provedu isuviše vremena u razmiljanju o svim mogućim scenarijima tokom igre. Naravno, primarno ih zaokupljaju oni negativni, za koje veruju da se u njima neće snaći. Tako sebi stvaraju dodatnu psihološku nesigurnost i napetost).
Savet: Nedelju dana pred turnir uvežbava se ono što je naučeno. Ne uče se nove stvari. Zadatak je da se na teren izađe spreman. I mentalno i fizički.
6. Preterana zabrinutost za rezultat i ishod (pokazuje se da je jedan od najčešćih i najjačih pokretača negativne treme, tj. takmičarske anksioznosti upravo zabrinutost za rezultat i ishod turnira. Najčešće uz tu zabrinutost idu i striktno formulisana očekivanja u vezi sa rezultatom. Ako se spustimo samo jedan nivo ispod te zabrinutosti uočićemo da ona počiva na strahu od posledica koje mogu uslediti sa nepovoljnim rezultatom).
Savet: Fokusirajte se na konkretne stvari koje treba uraditi i potrudite se da njih uradite najbolje što možete.
7. Nedostatak plana igre ili loše odabrana taktika (jedan od najčešćih razloga zapadanja u konfuziju, neodlučnost ili blokade tokom igre je nedostatak plana igre. Jednostavno blokirate, ne znate šta dalje…i u tim trenucima najčešće donesete odluku koja se ispostavi kao jedna od najpogrešnijih).
Savet: Uvek se potrudite da u turnir uđete sa planom igre. Plan bazirajte na realnim mogućnostima.
8. Oduzimanje šansi za uspeh ili proglašavanje svoje pobede pre početka takmičenja (Mnogi takmičari imaju naviku, prilično lošu, da se unapred porede sa drugim takmičarima koji će na turniru učestvovati kao konkurencija. Tako se često događa da u poređenju sa pojedincima koji važe za bolje, najčešće gledano po rang listi, sebi unapred oduzmu svaku šansu. Takođe, tokom poređenja sa „lošijima“ sebi unapred pripišu pobedu. Krajnji rezultat biva taj da od „boljih“ izgube tako što im meč gotovo predaju. Od lošijih, takođe izgube, iznenađeni time da ovi nisu baš toliko loši).
Savet: Detaljno se pripremite za svaku igru. Ne obraćajte toliko pažnje na protivnike, vi igrate protiv“ terena“, sprovodite vašu taktiku i plan igre koji će dati vaš najbolji rezultat, bez obzira na to ko vam je protivnik.