Najznačajnija greška koju spoortisi čine kada je zagrevanje u pitanju je ta što samo zagrevanje ne dovode u najdirektiju vezu sa kvalitetom izvođenja tokom meča. Zagrevanje se obavlja spontano, samo je sebi cilj. „Zagrejati se“ i doslovno znači podići temperaturu. Tokom fizičkih vezbi zagrevanja to se postiže tako što se podiže mišićni tonus, pojačava cirkulacija krvi i u funkciju dovodi respiratorni sistem. Zagrevanje učini da tehnika postane precizna i snažna. I to je to. Nažalost najčešće nedovoljno.

Ako stvari sagledamo na malo drugačiji mačin postaje jasno da rezultat u svakom meču zavisi od toga koji smo cilj sebi postavili i kako smo se za njegovo postizanje pripremili. U tom smislu postoji nekoliko vidova pripreme za meč. Prve pripreme su one dugoročne koje obavljamo najveći deo godine, kada se izgrađuje viši tehnički, kondicioni i taktički nivo sportske veštine. Kako se meč približava sve se manje uči novog a sve više utvrđuje naučeno. Ovo bi spadalo u domen kratkoročnih i završnih priprema. Postoje i one poslednje, predtakmičarske, koje se izvode neposredno pred nastup. Jedan deo tih priprema čini „zagrevanje tela“. Nažalost česta praksa je da zagrevanje tela bude i jedini sadržaj neposrednih priprema. Tada često dolazi do kikseva. Osim „zagrevanja“ (tela i tehnike) neposredne pripreme nužno podrazumevaju i „mentalno zagrevanje“. Ova dva vida zagrevanja koji čine pripremu neposredno pred nastup međusobno su povezana i prožeta. Vrhunski sportisti imaju svoju predtakmičarsku rutinu koja započinje fizičkim a završava se mentalnim zagrevanjem. Tek kada je telo aktivirano na način da može sasvim precizno da izvede sve tehničke zahteve koji će se tokom meča javiti i kada je um podešen da bez napora obavi sve ono što izvođenje zahteva (analize, procene, vizuelizacije, emocionalne korekcije, kontrolu misli, doživljaj samopouzdanja…) tek tada se javlja osećaj spremnosti. Priprema je završena, meč može da počne.

Proces „mentalnog zagrevanja“ neposredno pred meč prilično je složen postupak koji se planira i rutinizira podjednako brižljivo i striktno kao i „fizičko zagrevanje“. Pojedinačni sportovi imaju svoje specifične rutine i procese mentalnog zagrevanja ali je svima zajedničko da se pred početak meča ciljano prolaze i zagrevaju svi „kritični trenuci“ i sve mentalne veštine koje će se koristiti u meču. Vrhunski sportisti će vam reći da su i pre samog početka meča, tokom mentalnog zagrevanja, u svom umu već prošli kroz čitav meč.

Upamtimo, zagrevanje je samo jedan deo priprema za meč. Dobro se zagrejati ne znači i biti spreman. Mentalno zagrevanje je nužno da bi se spremno ušlo u meč.